 Књига пјесникиње Радмиле Цице Армић садржи велико садржајно богатство које се излива, прелива, зрачи у слободном стиху. Иако без неког богатства симболичког, раскоши и стиха избрушеног …
Њена поезија оставља утисак јер је искрена. Тонови поуке и савјета, дати у стиху, представљају религиозно- морално и педагошко-просвјетно зрачење које ће читалац, особито млађи, да упија и да се тиме изнутра загријава, а онда и преображава. Извјестан број пјесама има за подлогу библијски мотив који је овдје аутентично испољен : није изливен само са усана, или нешто дубље – из ума, него са дна бића – из срца. То њеној пјесничкој ријечи и низу ријечи даје пјесменост, па је то одиста пјесма и без неке нарочите механике римовања. Та фина потка, тај флуид вјечних тема који се кроз њене ниске ријечи и снопиће стихова непосредно улива у свакидашњи живот и породицу – то је оно што оплемењује грубост свакодневнице и освећује профану стварност приземља које се тиме онебесује. Збирка стихова коју нуди радозналости читаоца и предлаже његовој пажњи није почетак, него наставак; није, надајмо се, ни крај, јер очекујемо још оваквих дарова поетесе Радмиле Цице Армић. Протојереј – ставрофор |