Промоција књиге одржана је у кући Ђуре Јакшића, новембра 1996.године.
УВОДНА РЕЧ У ПРЕДСТАВЉАЊУ ЗБИРКЕ СТИХОВА “РОСА И СУЗА,СЕСТРЕ”
Мило ми,је да вечерас, на овоме месту кажем неколико речи о нашој драгој песникињи са Врачара, протиници Радмили Армић, и да прогласим њену прву збирку стихова зборником малих и великих мајушности. ‘
Сам наслов књиге,”Роса и суза,сестре”, доказује да и данас, на измаку овог нечовечног века, песник остаје последњи видилац човечности и сродности свега.
Зашто су роса и суза сестре до данас нисам прочитао у светској лирици,али песникиња најновије српске лирике аналогијом је утврдила истину, дарујући нам је као надахнуто откриће.
Стога додајмо још неколико капи малих мајушности које проширују сродност росе и суза. То су аналогије да у сузу спада и ”бисер о коме шкољка увек сања”; да је „дете мајци најлепши бисер око врата“
Велике песникиње мајушности налазе се у значајним стиховима последњих десет песама збирке, у доживљају ликова из хришћанске и српске повеснице, проникнуће у њихову битност, какву до сад не прочитах у много већих песника.
То је првенствено оцена суштине духа и душе Марије Магдалене, „која се Христа одрекла не би никад, ни петли кад би запевали”.
Други лик је Царице Јелене која о Душану Силном казује присну и победну истину „о погнутој царевој глави, једино на њеном крилу“.
Трећи лик је Симонидина фреска из Грачанице, за чије избодене очи песникиња каже; “Тамо где нам се чини да је вечна тама, твоја вера из тебе гледа“, што је пресуднија истина од Ракићевог сликовитог поређења с угашеним звездама Симонидиних очију које још блистају.
За ова три сазнања о библијској грешници и о две српске царице, благодарим песникињи и верници Радмили, и задржаћу их у сећању као драгоцење великих мајушности.
Београд, Др Владета Р. Кошутић
23 новембра,1996.
Др Владета Р. Кошутић
“Роса и суза, Сестре прва је збирка песама госпође Радмиле Цице Армић, песникиње по срцу и души од рођења…
У овим кратким, али надахнутим и искреним песмама, уједињују се мисао, љубав и бол. Роса и суза, Сестре – синонимски звучи. Није једноставно изнети душу на длан, открити осећања и понудити их веровима и људима. Они су различитог састава, једни схватају песника, поезија је намењена првима, онима који су сабраћа са песником, у којима су дамари слични.
Трепере и суза и роса; суза често у људском оку због бола, туге, људске невоље; роса умива сузе и нека заувек тако буде. Нека роса спере све болне људске сузе, нека умије невина дечија лица…
Топло препоручујем ову збирку читаоцима, особито онима, у чијем срцу има места и за друге – за сроднике и пријатеље”.
проф. Тројанка Тања Цолић
