Песма Радмиле Цице Армић посвећена Десанки Максимовић.
Песма је објављена и у књизи “Десанка Максимовић – Споменица о 100-годишњици рођења”, аутора Велибора Берка Савића, која је објављена у Ваљеву, маја 1998.године.
ПОЕТЕСИ БРДОВИТОГ БАЛКАНА
Знала си Поетесо
када си младост молила
да никада не оде од тебе,
да је витез пун чежње
имао предосећање
да твоја девојачка молба пуна страха
уверена да је растанак ту,
да боли кад се воли
да боле прве лажи,
да се због њега воли пролеће
зелена трава и лишће кад мре.
Како дан замени ноћ
кад њега нема,
како ни убод трна не боли,
кад се мисли на оног кога волиш.
Болујеш а свестан си тог бола,
бола љубави,
одједном оздрављење дође
док зрикавци зричу.
Ти по шумама видиш јелене
и бела гнезда,
дозиваш драгог
да ти крај прозора прође
уместо зеленог витеза.
Његова реч да одагна сумњу,
девојци да буде мило
да је он због ње
просуо росу са траве,
да је житу украо булку
да би њену косу китио.
Љубав, срећа, чародија, ћутање,
речи су којима се у пољу говори,
док птице певају, потоци свирају
на малим таласима своју музику.
Он јој расплеће плетеницу,
а ветар јој шапуће
чувај се девојко,
младост своје лудости има,
живот те дарује страховима.
Сами сте.
Прекор не видите набиралих веђа.
Трепере очи мрке и златно смеђе,
усне се нашле
а косе расуле.
Осећања да би се могла рећи
мора се родити песник
заробљеник снова,
волети завичај, детињство,
мирис земље осећати.
Заштитнике прадедова молити
да и нама заштита буду,
Апостола Луку, Павла, Петра
и друге Апостоле, сведоке
Христовог распећа, Васкрсења.
Поетесо брдовитог Балкана,
Ти знаш да природа даје знак
да ће се песник родити.
Зашто си тражила помиловање?
Зашто су роса и суза сестре?
Нас две сестре у Христу,
сестре по перу,
својом песничком истином
дале смо одговор.
Ми смо опевале Адама и Еву
Каина и Авеља,
Испричасмо о Рути,
Десет заповести,
Содоми и Гомори,
Весеље у Кану,
О Хрусту,
Марији Магдалени,
о Пресветој Богородици.
Поетесо брдовитог
Царице Поезије,
живот си јој аскетски заветовала.
Мирно спавај у загрљају
своје Бранковине,
око тебе цвеће,
птице Ти певају,
и старо и младо
чита песме Твоје,
песници Ти песме поје.
Надахнуће си моје.
Твој дух спокојан
Хервумске песме слуша.
Поетесо Бердовитог Балкана
у бесмртност отишла си.