Божја је задња! Уз његову помоћ човек може да учини велика дела, без његове помоћи сваки труд може бити узалудан: Човек снује – Бог одлучује. Ова изрека често се чује у свакодневном говору, понекад у измењеном облику: Човек налаже, а Бог располаже, или, како је Његош користио: Човек снује Господ пресуђује. Хиљадугодишње народно искуство сабрано као истина у овим дубоким речима, по уверењу саме песникиње, одредило је животни и књижевни пут Радмиле Цице Армић, попадије са Врачара, родом из Шапца.
Књижевност, као и цела култура, вековима је била мушка, а тако је било и са црквеном литературом. Скоро да се ништа није знало о духовном животу и богословској мисли жена хришћанки. Али, овај свет је Божији свет, он му одређује историју, па су се у савременој култури зачули гласови који су некад припадали „већини која је ћутала“. У цркви се зачуо глас жене.
После три збирке песама и два романа, протиница Цица Армић за Васкрс 2015. године поклања читаоцима изузетну књигу сплетену од три драгуља – приче и златног ланца духовне поезије. Роман Игуманијаније обична књига у којој се чита о три игуманије, већ књига у којој се срећу праведне душе које Исуса доводе у наш живот.
Прва игуманија је мајка Светог Саве, а причу о лепој грчкој принцези и српској жупаници Ани, у монаштву преподобна Анастасија, протиница тка као бајку и води читаоца дворовима у Грчкој и у Расу, где у љубави, скромности и побожности расте посебан принц, потоњи први српски архиепископ. Сами догађаји су позната историја, али без оне светлости изнутра које имају ликови протинице Цице Армић. Јер, она зна, а њено перо преноси, укус речи Царство Божије је у вама.
Друга игуманија је Параскева из манастира Петковице, борац у комунистичко доба када су монаси и свештенослужитељи за многе били баксузи, а данас им њихови деца и унуци љубе руке. Трећа прича је о игуманији Макарији, умној српској монахињи манастира Соколица на Косову и Метохији. Све су анђеоски живот остварен у материјалном телу. И док се обично на монашки живот гледа као на низ забрана, они који су свој живот посветили искључиво духовности имају сликовито појашњење: „Кад се дрвету стављају забране обрезујући му гранчице, њему се не дозвољава да се расплине у ширину и тада се дрво подиже ка небу. Тако је и са човеком.“.
Књига Игуманија написана је у славу хришћанке, благим речима по свили сопствене вере, уз изванредну ликовну опрему у којој само једна вињета има црвену боју – јаје које носи Марија Магдалена. Она је јавила апостолима да је васкрсао и прва офарбала и даровала црвено јаје једном римском цару уз речи: Христос васкрсе!.
Стана Муњић
