Vaskršnji blagoslov odredio mi je život

Protinica, pesnikinja i književnica Radmila Cica Armić odmalena je znala da će se udati za popu, a od devojaštva je pisala pesme i sanjala budna

Kada je sveštenik dolazio da pred Uskrs sveti vodicu, Radmilina baka Dara mu je u šali govorila „Oče, blagoslovite moju unučicu da bude popadija.“ Mnogo godina kasnije, proviđenje je učinilo svoje, pa je srce i život poklonila mladom bogoslovu Blagoju. Taj davni slučajni susret na šabačkom korzou bio je za oboje sudbonosan. Njen rođak Vita šetao je sa drugom. Predstavio ga je samo imenom, ali su se njih dvoje prepoznali bez reči.

– Hoćeš da budeš popadija, a? – zgranuto je pitao Vita kada su ostali sami. Prepoznao je iskre u njihovim očima, a ona je, još uvek zbunjena susretom, ipak prošaputala: „Čovek snuje, Bog odlučuje, zapamti to.“

Čovek snuje, Bog odlučuje

Današnjim generacijama ovo možda i nije čudno, ali u Jugoslaviji onog, poratnog vremena devojački snovi o budućnosti bili su drugačiji. Ni njeni roditelji nisu bili ushićeni ćerkinim izborom.

– Prihvatili su tadašnje shvatanje da su sveštenici neprijatelji poretka, pa je i moj Boža za njih bio iz te fele. Smatrali su da grešim i da sam sentimentalna budala koja je od toliko mladića našla baš njega. „Umesto života u gradu, biraš seosko blato do kolena i život u neizvesnosti“, govorili su mi.

Pobedila je ljubav, njena vedra priroda i pesnička, sanjalačka duša. I o tim danima Radmila priča veselo, kakvu je Bog dao, kako kažu svi koji je poznaju.

Ćaskamo u parohijskom domu Hrama Svetog Save na beogradskom Vračaru. Gospođa Cica (62), protinica sa Vračara, lepo nosi lepe godine. Korak joj nije hitar, ali deluje poput radoznale devojčice u čijim očima iskri mladost duše. Devojačko je i rumenilo na obrazima dok se javlja telefonom mužu, protojereju stavroforu Blagoju Armiću.

– Godine mi ništa ne govore, ja ih i ne brojim, a ima ih, one su priča za sebe. Ja sam ja. Romanti- čar do groba. Još sanjam budna, a volim i da idem bosa, ispod duge želju da poželim i da jurim vilinog konjica – kaže.

Tek kasnije shvatam da je govorila stihove jedne od mnogih pesama koje je napisala.

Po deci se majka poznaje

Na grudima s ponosom nosi orden Svetog Save, najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve. Jedina je popadija koja je dobila ovo priznanje. U Gramati koja prati orden piše da se dodeljuje „za istrajno svedočenje Hrista vaskrsloga i delatnu ljubav naročito pokazanu prema srpskom narodu prognanom sa Kosova i Metohije“.

– Velika je to čast. Zahvalna sam Gospodu što mi je dao da vidim smisao u svemu što me okružuje i što me je darovao da pišem pesme duha i vere – priča protinica. Napisala je tri zbirke pesama: „Rosa i suza sestre“, „Tvoje oči boje irisa“, „Na harfi od brojanica tiho poje serafimi“.

Godine i iskustvo iznedrili su iz nje i dva romana. „Korifej“ je posvećen duhovnoj strani života i dela Nikole Tesle, a roman „Popadija“ je njena priča o čestitosti, toplini i než- nosti u bračnim i porodičnim odnosima našeg naroda. U pamćenje joj je urezana i pohvala koju je davno, dok je bila popadija u jednom mačvanskom selu, dobila od prijateljice, starije popadije: „Ovako se deca neguju, čestitam, draga moja. Po deci se poznaje kakva im je majka.“

– To nikada neću zaboraviti. Naša deca, Jasmina i Jovan, imaju svoje porodice. Imamo snaju, zeta i četvoro unučadi. Šta čoveku više treba?

 Radujte se praznicima

Senka sete pređe njenim licem kada priča o tome kako ljudi, žureći u svakodnevicu, zaboravljaju na ljubav i poštovanje.

– Treba naučiti decu da vole. Pustite ih da uživaju u tetkama, ujacima, strinama, braći i sestrama. Da uživaju u praznicima i da im se raduju. Ta osećanja im daju bogatstvo za ceo život.

Ljubav i veru u Hrista Radmila na Veliki petak pretoči u svako jaje koje ofarba pre svitanja, dok svi spavaju.

– Čuvarkuću stavljam pred ikonu Svetog Luke. To jaje pripada ženi, majci koja u njega sažme sve molitve i pesme za blagodet svoje porodice, prijatelja i neprijatelja. A uskršnjoj trpezi, smehu i dobrom raspoloženju prepustimo se po povratku sa jutarnje liturgije.

Branka Gajić